maja
29. 12. 2011.
Pola deset ujutru
Bila je nedelja. Pola deset ujutru. I bio je avgust. Mobilni mi je davao znake da neko pokušava da me dobije. Videvši na displeju ime žene s kojom je moj ćale živeo godinama unazad, a s čijeg telefona me je ponekad zvao, pomislila sam da nije normalan i da nema šanse da mu se javim. Jer je nedelja. I pola deset ujutru. Sećam se da me je D. pogledao sanjivim očima i da sam promrmljala da mi ćale nije normalan ... jer sam mislila da pun elana zove misleći da je u redu da ustanemo u pola deset…