iz serijala PASMATER FAMILIAS

Ujutro sam se zbog brijanja, moral pogledat u ogledalo. Prepal sam se kak sam se udebljal. S metalnim ravnalom sam provjeril špigel da se nije ukrivil. Mjerenja pokazuju da se nije..... Al kaj, kad je čokolada zdravija od apaurina, a ja se često iznerviram... 10 do 20 deka na dan... nervoze. Za sjest i jest, kako dolikuje čovjeku u godinama, i tako nemam vremena. A godina imam. Nerado.
Kad se i dogodi, a zaista je rijetko da imam vremena sjesti pred serviran stol, prvo se bar minutu moram prisjećati kako se jede u normalnim okolnostima. Tad uhvatim žlicu...
To je začaran trenutak, jer se događaju samo dvije stvari: ili netko zazvoni na vratima, ili se na našem parkingu zaustavi auto. Zvonac se čuje malo kasnije. Kad god uzmem žlicu, svi se okamene i čekaju efekat od tog. Uvijek isto. Zvonjava.
Tata, prvo uzmi vilicu, a juhu pojedi na kraju, sugerira Jasna.
Ne, kineski štapići su bolji, dodaje Nada.
Savjeti su dobri, ali praksa je drugo. Nisam još klopal juhu sa štapićima. Čudno kak im nije palo na pamet da mi sugeriraju slamku. Moglo bi proći, al kaj kad ti uvijek, neki blesavi rezanac pod svaku cijenu želi ući u slamku...
Ostal sam na sendvičima. Sjedim za kompjuterom, žvačem sendviče, pušim... i skupljam kilograme.
Predebeo si, konstatira Nada.
Tata, izgledaš kao penzionirani boksač, ni jedan mi se dečko ne usudi šarmirat, jadikuje Jasna, boje te se.
Dobro, idem na dijetu, rekoh teška srca, samo da imam mir. Nada zadovoljna, Jasna sumnjičavo zadovoljna. Najzadovoljniji je Osvald, ostat će mu više kobasica. Feliksu je svejedno, on i tak preferira sirovo meso, a nad time ja nisam oduševljen. Nad sirovinama, mislim. Tečka je u lovu miševa, a Zvijer je još mlad i naivan. Ne bi shvatil. Klopa ko termit, a izgleda ko mačji kostur. Od milja ga zovemo Glista.
Počel sam skupljati savjete za mršavljenje. Dijeta klinike Mayo... čudna je ta dijeta. Previše američka. Odbačeno. Točkovna dijeta. To je ono kad svu hranu ovrednotiš točkama. Zanimljivo, ali kad bi me netko pital kaj ste imali danas za ručak, a ja odgovoril 24 točke, taj netko bi mislil da sam opal s grane. Ili naručiš sendvič kao dvotočku, trotočku. Jedeš interpunkciju. Otpada. Vrijednost unosa kalorija, to bi moglo. Uzmem tablice, nema više kalorija, neki kilojuli... Ma tko se bu mučil s tim. Recimo, jedeš pizzu u restoranu. Kraj tanjura laptop, unosiš podatke za svaki zalogaj, preračunavaš u kilojule... Vlasnik restorana bi naplaćival ulaznice drugim gostima da gledaju jednu budalu. Mjesečeva dijeta, Holivudska dijeta... Toliko različitih savjeta, a samo jedan put k debljanju.
Iz jedne ladice, u koju trpam savjete što mi ih uvaljuju liječnici, izvlačim pomalo požutjele papire. Dijeta poslije odstranjenja žučne kesice. Dobro, to je već bolje. Dijeta pri povišenom krvnom tlaku. Aha. Dijeta za gastritičare. Zanimljivo, al nikad pročital, iako sam doktorici obećal da se bum toga držal ko Svetog pisma. Dijeta pri promjeni stanja žila. Bože, ne sjećam se kad su mi i to uvalili. Ima još, al za početak je i to dovoljno. Samo treba izraditi sistem.
Najlakše je prepisati sve što je zabranjeno. Odmah sam videl, da kaj mi je na jednom listu dozvoljeno, na drugom je zabranjeno. I to obično na početku, prva kategorija zabrane. Strpljivo sastavljam spisak. Spisak strogih zabrana. Konačno stroge zabrane oduzimam od hrane koja služi za ljudsku prehranu. Rezultat: voda. I to ne mineralna sa CO2 (zabranjeno zbog gastritisa) nego obična. Još bolje bi bilo da je destilirana.
Sad jedem, pijući vodu iz čaše. Jest da baš nije neki užitak, ali bar nema zvonjave na vratima.