Lucas je posebno drag šestogodišnjoj Klari (Annika Wedderkopp), koja je ćerka njegovog najboljeg prijatelja Thea (Thomas Bo Larsen), a upravo ona će mu napraviti pakao od života jer će se naljutiti na njega iz čiste dečje gluposti (devojčica, inače, dolazi iz problematične porodice u kojoj roditelji zbog nestabilnog braka zanemaruju njene potrebe). Naime, Klari je njen stariji brat pokazao eksplicitne snimke iz nekog pornića i pričao o tim stvarima, a mala je to zapamtila, te je pred direktorkom vrtića rekla da joj je Lucas pokazivao polni organ. Naravno, direktorka je to shvatila vrlo ozbiljno i obavestila ostale kolege u vrtiću, ali i roditelje. Čovek kojeg su do juče svi voleli optužen je za pedofiliju, odmah suspendovan i ubrzo otpušten. 

Iako dete, Klara je izmanipulisala okolinu, nesvesna težine svojih reči i optužbi, a iako je ona kasnije svojoj majci priznala da je sve izmislila, takve optužbe se ne zaboravljaju tako lako i povratka više nema, a gotovo svi stanovnici ovog malog mesta kao da su dobili vreću za udaranje na kojoj će da istresu sve svoje frustracije. Svi oni sa kojima je do juče Lucas bio dobar, ne žele ni da čuju za njega, a situacija će postati toliko loša da mu je čak zabranjen ulazak u prodavnicu, u kojoj će biti prebijen. Uprkos tome što nema konkretnih dokaza da je Lucas zlostavljao Klaru i drugu decu, život ovog čoveka je preko noći potpuno uništen. Može li Lucas da povrati status u društvu koji je ranije imao, ili će ga stigma zlostavljača pratiti do kraja života?

U filmu „Lov“, koji je bez ikakve sumnje jedan od najboljih evropskih filmova, Vinterberg se bavi činjenicom da su ljudi vrlo lako spremni da osude nekoga i bez pravih dokaza i da u takvim situacijama najčešće funkcionišu po principu čopora. Kako zapravo nastaviti živeti normalnim životom kada su te svi osudili za nešto što nisi uradio? Kako živeti kada ti ljudi koje poznaješ ceo život i sa kojima si u prijateljskim odnosima okrenu leđa i ne žele više čuti za tebe? Kada nastupi panika, teško je predvideti razmere, pa su tako druga deca, pod pritiskom okoline, lažno optužila Lucasa, a okolina se pripremila za linč. Sve zasnovano na predrasudi da deca ne lažu, što je u psihologiji dokazano kao pogrešno. 

Opet, možda najstrašnije pitanje nakon gledanja ovog filma nije kako bismo se mi lično osećali da smo nepravedno optuženi za tako nešto, već pitanje kako bismo reagovali da nam neko kaže da je naš komšija, prijatelj, kolega sa posla, monstrum, dok za „dokaz“ imamo samo reč deteta? Veoma mlada Annika Wedderkopp pokazuje veliki talenat (inače, njen prvi film u kojem glumi), Thomas Bo Larsen je takođe odličan, ali Mikkelsen je nešto posebno i neverovatno, njegova izvedba ovde je apsolutno majstorstvo i pokazuje zašto je to što jeste: jedan od najboljih evropskih i svetskih glumaca. On je, jasno, izvanredan glumac, ali izgleda da mu je lik Lucasa savršeno legao, pa možemo zaključiti da će, bez obzira šta će još igrati u budućnosti, ostati njegova uloga koju nikada nećemo zaboraviti.

Publika će se osećati isto kao i Lucas, jer zaista je teško gledati dobrog i nedužnog čoveka koji je nepravedno optužen. Atmosfera filma je u savršenom skladu sa onim što Madsov lik oseća i doživljava u filmu, a mi smo dobili potpuno drugačijeg Madsa, odnosno lika do kojeg nam je stalo i kome želimo da na kraju sve ispadne dobro. Ovaj film je dobio skoro 40 nagrada, dok je Mikkelsen na festivalu u Cannesu dobio nagradu za najboljeg glumca, a Vinterberg je potvrdio kako je jedan od najzanimljivijih evropskih filmskih stvaralaca - ponovo je napravio vrhunsku dramu, ali ne samo to, već je snimio verovatno i svoj najbolji film do tada. Savršeno režiran i napisan, a još bolje odglumljen, „Lov“ je film koji neće dugo izaći iz glave.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lov

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.