S bloga B92 donosimo vrlo zanimljiv post, koji se tiče posjete srbijanskog predsjednika Borisa Tadića Hrvatskoj, a otkriva kako nas gledaju i doživljavaju istočni susjedi. Autor teksta Drago Kovačević ukratko analizira zbog čega je Tadićev posjet Hrvatskoj koristan, a potom otkriva što bi želio da mu predsjednik donese iz naše zemlje. Što bi, dakle, Kovačević volio da Jadranka Kosor i Ivo Josipović savjetuju Tadiću, odnosno što bi, po autorovom mišljenju, Srbija trebala naučiti od Hrvatske pročitajte na ovom mjestu

Boris Tadić i Ivo Josipović u Predsjedničkim dvorima u Zagrebu

Predsednik Tadić je u poseti Hrvatskoj. Kako sam ja državljanin obe države, onda imam i dva predsednika, koji se toliko često sastaju da će biti veliko čudo ako ta njihova sastajanja ne donesu rezultat. Za sada, plodovi se baš ne vide, ali strpljenje je majka mudrosti - ili kako bi narod rekao - "pred zoru se mrzne".

Poveo je moj prvi predsednik (Tadić) kod mog drugog predsednika u Hrvatsku i neke ministre. Ministri stoje prilikom slikanja iza, više kao dekor, nego što drugo, ali neka ih. Ima pitanja gde su i oni potrebni a i slika je nekako ozbiljnija. Da ne ispadne kako predsednik ide u Zagreb samo zato da bi sreo prijatelja.  Vidim, nema Jeremića, a morao bi biti tu po funkciji.On je izgleda ministar spoljnih poslova samo za Afriku, i eventualno pacifička ostrva. Nema ni Dačića. On kad mu treba, u Zagreb ide sam i nekim konkretnim poslom. Saopštavaju se samo lepe poruke - sve je kul, ostaju tek neki sitni problemi koji samo što nisu rešeni, a biće kad se održi donatorska konferencija (novcem EU i SAD-e, dakako). Izbegli Srbi s pravom slušaju nepovreljivo te poruke. Lepe reči nisu loše, ali na terenu se to ne vidi.No drago mi je što je Tadić u Hrvatskoj i to ne može škoditi. Drago mi je što se sastao sa Srbima u Hrvatskoj, od Zagreba, preko Krnjaka pa do Dalmacije. Njima to znači.

Nisam hteo o tome, što bi reko moj blog - drug Brajo Domazet. Hteo sam nešto drugo. Pade mi na um jedna prilično blesava misao. Recimo, Tadić ovde kod kuće ima problema sa tajkunima. Traži da oni vrate deo para koje su po "zakonu" oteli. Ovi ga ne šljive, nego direktno preko medija poručuju - "čekaj, daj najpre da vidimo kako pare daju ovi tvoji stranački tajkuni, da se uverimo kako je to ozbiljno".U sebi verovatno kontaju da Tadić nije Putin, niti Srbija, Rusija, pa da će posegnuti za nekom drastičnom merom. A da i posegne, onda bi morao da pozatvara pola svoga glavnoga odbora i još pola glavnih odbora i šefova stranaka koji su značajno doprineli da tajkuni imaju to što imaju, ali ne samo tajkuni. To ne ide. Zamislite, kako bi Jelena Trivan objašnjavala srpskoj političkoj javnosti da u "jednoj stranci koja oduvek gaji socijaldemokratske vrednosti i načela društvene odgovornosti i solidarnosti ima toliko lopuža". I kako zna da to ne ide, Tadić pripita za savet svoje partnere u Hrvatskoj, šta da radi, kakva su njihova iskustva.

Oni, naravno, Josipović ili Kosorka, ispričaju šta su radili zadnju godinu dana. I kažu da ih je EU tokom pregovora o pristupu, naterala na borbu protiv korupcije. Najpre su zagrebali malo, pa još malo, pa još malo.Hapsili najpre sitne ribe, izveštaji loši. Potom malo krupnije, ali avaj, Brisel nije zadovoljan. I ne lezi vraže, morali pohapsiti skoro sve direktore velikih javnih preduzeća, direktora carine, direktore i vlasnike PR agencija što su radili za vladu i javne preduzeća jer su tako izvlačili pare za vladajuću stranku. Potom su uhapsili nekoliko ministara, opet iz vladajuće stranke, pa potpredsednika vlade, pa bogami spremaju hapšenje i samog bivšeg premijera. Uhapsili su i nekoliko tajkuna, sa sve suprugama, jedino se drži onaj najveći. Ne možeš baš sve pohapsiti. I tek sada je Brisel polovično zadovoljan..Traži još jer nije gotovo.

Pošto je naš predsednik veliki borac protiv kriminala i korupcije, a odan što bržem putu za Evropu, mogao bi lako da primi ovaj "hrvatski virus" i donese ga ovamo. Da ne gubi vreme. To bi bio najbolji dar koji bi mogao doneti iz nedalekog Zagreba...

Ali, ne verujem da je taj virus moguće doneti u Srbiju. Naša politička javnost i insitucije su na njega rezistentne. Ovde niko ne može da podigne optužnicu protiv Cece, a ne da hapsi i sudi kakvog predsednika stranke, potpredsednika vlade, ministra ili bilo koga od njihovih drugara. To ne mogu zamisliti ni u situaciji da se sami počnu javljati tužilaštvu.

Drago Kovačević (http://blog.b92.net)