BEOGRADSKA PARADA PONOSA: „Ljudi su bili srećni, čula se muzika sa kamiona, bilo je veselo i šareno i to je ustvari Prajd“

Bojan Tončić

21. rujna 2015.

BEOGRADSKA PARADA PONOSA: „Ljudi su bili srećni, čula se muzika sa kamiona, bilo je veselo i šareno i to je ustvari Prajd“

U opuštenoj, karnevalskoj atmosferi, noseći zastave duginih boja i šarene balone, plešući uz glasnu muziku, centralnim beogradskim ulicama prodefilovalo je u nedelju nešto više od hiljadu učesnika šeste Parade ponosa među kojima je bilo i nekoliko desetaka gostiju iz Hrvatske koji su stigli da daju svoju podršku u jačanju ravnopravnosti i poštivanja prava čoveka. Održana je i prva Trans parada, okupljanje transrodnih osoba, u Pionirskom parku, preko puta Skupštine Srbije. Ove godine nije bilo legitimisanja učesnica i učesnika, a policijski prevoz do kuće iskoristilo je samo nekoliko aktivista. Pod parolom "Moja prava - moji zahtevi" učesnici Parade ponosa zatražili su, između ostalog, donošenje zakona o istopolnim zajednicama, a transrodne osobe tretman u skladu sa polom kojem pripadaju. Skupove su obeležili i protesti protiv položaja migranata u okruženju i solidarnost sa ovom grupom najugroženijih ljudi u Evropi. 

Uoči Parade policija je uhapsila poznatog nasilnika i kriminalca, huligana sa stadiona, Uroša Mišića, koji je, kako je nezvanično rečeno u izvorima bliskim beogradskoj policiji, sa grupom istomišljenika pripremao napad na učesnike Prajda. Mišić je na slobodi nakon amnestije iz 2012. godine, a bio je osuđen na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandara Nebojše Trajkovića, na utakmici Crvena zvezda - Hajduk Kula, 2007. godine. Sa Mišićem su uhapšena još sedmorica mlađih građana koji su bili maskirani "fantomkama".  

Beograd Pride
Sve pod velikim oprezom (FOTO: FAH)

Učesnike Parade vređalo je pedesetak građana koje su predvodili monahinje i sveštenici odmetnutog krila Srpske pravoslavne crkve, pripisujući im krivicu za sve prirodne nepogode, poput prošlogodišnjih poplava. Ova grupa mrmljala je na crkvenoslovenskom jeziku i na trasi povorke učesnika parade prosipala vodu koja je, kako veruju, sveta. 

Na Terazijama, kod spomenika rodoljubima obešenim 1941. godine u centru Beograda, učesnici Parade negodovali su zbog tretmana migranata u okruženju i zviždanjem protestvovali protiv ratova u Siriji i Ukrajini.

I ove godine Paradu su podržale brojne ličnosti iz političkog i javnog života Srbije. Učesnicima su se pridružili ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović, ministar kulture Ivan Tasovac, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, šef misije EU Majkl Devenport, ambasador SAD Majkl Kirbi, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava Meho Omerović, stranački aktivisti i druge javne ličnosti.

Ivan Tasovac
Među brojnim ličnostima iz političkog života Paradu je podržao i ministar kulture Ivan Tasovac (FOTO: FAH)

Paradi su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora, a svojevrsni kuriozitet bilo je improvizovana konferencija za novinare Majkla Kirbija, ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Njega je novinarka jednog od ruskih medija upitala da li je gej, na šta je ambasador odgovorio da nije te novinarki uzvratio istim pitanjem. Došlo je do kraće polemike, novinarka je odgovorila da nije gej, već "normalno ljudsko biće" dok je Kirbi dodao da je "svako biće normalno". 

Uoči Parade, na svoj način se od ovakvog okupljanja distancirao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, otvarajući sipmozijum Udruženja ginekologa i opstetričara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Nikolić je izrazio zabrinutost zbog loše demografske slike Srbije, sve manjeg broja novorođenih, a njegove opaske o ženama i ginekologiji, preplavile su društvene mreže: "Ginekologija je znanje o ženi, ako iko sme da se usudi da kaže da ga poseduje. Ginekologija se bavi ženom kojoj bi trebalo omogućiti da bude zdrava da bi mogla da odrasta, stvara i rađa", zaključak je predsednika Srbije.

Parada Beograd
Više od hiljadu učenika šetalo je beogradskim ulicama (FOTO: FAH)

Premijer Aleksandar Vučić bio je poslovično neduhovit i na ivici pristojnosti, naglašavajući da paradi neće prisustvovati "nikad", odnosno, "ni kao premijer, ni kao građanin". On je na konferenciji za novinare u Vladi rekao da je to njegovo "građansko pravo". 

"Što se mene tiče, neću da prisustvujem tim paradama, to je moje građansko pravo, nisam ni prošli put bio, neću ići ni sada, neću ni dogodine bilo kao predsednik vlade ili kao građanin. Posao državnih organa je da obezbedi da nema nikakvog nasilja i da se svi osećaju slobodni" rekao je Vučić. Usledila je "duhovitost", na račun gradonačelnika Beograda Siniše Malog. "On je navalio da ide, njemu će pripasti sva slava", "poentirao" je Vučić.

Tokom Parade ljudi koji nisu učestvovali šetali su zatvorenim ulicama pse i vozili rolere, a u Ulici kneza Miloša građani su povorku burno pozdravili. Prema respektabilnom istraživanju iz juna ove godine 88 odsto ispitanika ne podržava nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, ali istovremeno većina građana Srbije nema pozitivno mišljenje o homoseksualcima. Čak dve trećine građana misli da je reč o bolesti, petina ih poistovećuje s kriminalcima koje treba kažnjavati, a skoro tri četvrtine veruju da bi, da je homoseksualnost normalna, pravoslavna Crkva to odobravala.

Beograd Pride
Skoro tri četvrtine građana veruje da bi, da je homoseksualnost normalna, pravoslavna Crkva to odobravala?!? (FOTO: FAH)

Komunikacija organizatora sa policijom i drugim državnim organima ove godine bila je, kako kažu organizatori, "drugarska". Član Organizacionog odbora Boban Stojanović izjavio je da svi mogu biti "prezadovoljni" ovogodišnjim okupljanjem, uz konstataciju da je "održana prava Parada".

"Šetali smo glavnim ulicama, svuda su se vijorile zastave, ljudi su bili srećni, čula se muzika sa kamiona, bilo je veselo i šareno i to je ustvari Prajd. Izuzetno sam zadovoljan i srećan zbog činjenice da su tokom Prajda prenete i druge poruke - da budemo solidarni sa izbeglicama koje su na nekoliko metara od trase Prajda, a čije probleme ne možemo da ignorišemo", rekao je Stojanović.

Reč je, kako je konstatovao, o "zarezu u jednoj rečenici koju svi koji su drugačiji, drugačije pišu u ovoj zemlji". Neophodno je doneti zakon o istopolnim partnerstvima, koji bi u potpunosti priznao prava osoba koje žive u takvom braku, kazao je Stojanović.

Boban Stojanović
"Izuzetno sam zadovoljan i srećan zbog činjenice da su tokom Prajda prenete i druge poruke - da budemo solidarni sa izbeglicama" - Boban Stojanović (FOTO: FAH)

"Prajd je deo politike mira u našem regionu; u Beogradu su aktivisti iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Slovenije, iz svih bivših jugoslovenskih republika. Mi smo danas društvo siromašnih i gladnih, društvo obespravljenih. Ovo zrno ponosa koje mi, koji smo najviše obespravljeni, imamo, treba da ima svako, jer je to jedini način da se nešto promeni. Apatija, ćutanje, trpljenje ne vodi ničemu", naglasio je Stojanović.

Prva kuma Parade Biljana Srbljanović, dramska spisateljica, podsetila je na prve demonstracije LGBT osoba 2001. godine, odnosno tada ispoljenu mržnju prema LGBT zajednici koja je završena krvoprolićem, te na angažman teatrologa Jovana Ćirilova koji je, kako je rekla, još 1989. godine tražio dekriminalizaciju istopolnog seksualnog akta.

"Dug smo put prešli i od tog nasilja ispred SKC, kada smo bežali u Manješkom parku, kada smo bežali i trpali se u četiri zida. Prajd je naša tradicija i ponos", istakla je Srbljanović. Ona je pozvala učesnike Parade da, nakon šetnje, dođu do parka u kojem su izbeglice i pruže im podršku.

Beograd Pride
Fotografija dana (FOTO: FAH)

"Ovo je prilika da se setimo i izbeglica koje su danas u parku kod autobuske stanice, kojima zatvaraju granice, koji spavaju na otvorenom, na kiši, tražeći samo sopstveno pravo da se kreću slobodno", rekla je.

"Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni", moto je prvog Prajda transrodnih osoba, koji je, po oceni organizatora, uspešno okončan. Transrodne osobe nosile su transparente na kojima je pisalo, "Ja sam Jelena nisam Pera"... Među okupljenima bilo je onih koji su već promenili pol, kao i pripadnika još uvek muškog pola, koji su po ličnom osećaju žene što su pokazali garderobom, dugim kosama i šminkom. Zato je i sa te manifestacije poslat zahtev da im u dokumentima stoje fotografije kako se i osećaju - kao žene. Korak napred, ali simbolički, slažu se aktivisti i državni organi.

"Ostaje opravdan zahtev i očekivanje da se diskriminacija suzbija svakodnevno i u manje simboličnim, a više životnim pitanjima obrazovanja, zapošljavanja, zdravlja, pravnog uređenja životnih zajednica i, naravno, zaštite od nasilja na svakom mestu", konstatuje zaštitnik građana Saša Janković. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: FAH

Ovaj tekst nastao je uz potporu Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija u sklopu projekta "Ustavne vrednote u doba krize".