Požarevac kao da pokušava da napravi otklon od čoveka po kom je naširoko postao poznat, jer ništa u gradu ne ukazuje na postojanje bilo kakvog obeležavanja godišnjice njegove smrti. Ali koga god da priupitate za smer, sa zadovoljstvom će vas uputiti ka porodičnoj kući Miloševića. Samo ih ne pitajte više od toga. Okupljanje ožalošćenih počelo je još dok je grad spavao, kaže nam gospođa koja je sa svojim prijateljem taksijem došla sa Smokovca, mesta u blizini Podgorice. To radi već devet godina i na nju nam ukazuju prodavci „uradi sam“ bedževa i nečega što liči na propusnice. Svakom pridošlici okače Slobu na rever i usput zatraže 100 dinara. Ljubav je jedno, a posao nešto sasvim drugo.

Deveta je godina kako se pod lipom u dvorištu porodične kuće Miloševića, u Požarevcu, okupljaju simpatizeri poslednjeg srpskog vožda. Prilika je to za evociranje uspomena, za koju suzicu, čašicu sa poznanicima, malo ispoljavanja frustracija i tako do sledeće godine. Svratili smo i sami malo da vidimo da li je pokojnik i dalje na istom mestu i hoće li se konačno ukazati i izbaviti Srbiju iz kandži zle Evrope. 

Ima ko da donese cveće (FOTO: Lupiga.Com)

Ovu godišnjicu prati i jedna zanimljiva vest sa Kosova, odnosno opštine Ranilug, u blizini Gnjilana. Tamo je, navodno, doneta odluka da se Slobodanu Miloševiću, ali i Draži Mihailoviću, o kome nećemo ovaj put, dodeli jedna ulica. Albanci su se naravno pobunili, ali sagledamo li realno i kroz cvike sarkazma, teško da postoji ijedna osoba kojoj bi se moglo više zahvaliti za nezavisnost od samog Slobodana Miloševića. Mala je nezgoda što se tu pominju i neki ubijeni Albanci što je teško pomiriti sa ovom tezom. 

Iz Crne Gore s ljubavlju (FOTO: Lupiga.Com)

Kako god, u rodnom Miloševićevom mestu takve ideje nije bilo ili barem ne znamo za to. Požarevac kao da živi nekim drugim životom, kao da pokušava da napravi otklon od čoveka po kom je naširoko postao poznat jer ništa u gradu ne ukazuje na postojanje bilo kakvog obeležavanja, ali koga god da priupitate za smer, sa zadovoljstvom će vas uputiti ka porodičnoj kući Miloševića. Samo ih ne pitajte više od toga. 

Sto dinara drugarice (FOTO: Lupiga.Com)

Okupljanje ožalošćenih počelo je još dok je grad spavao, kaže nam gospođa koja je sa svojim prijateljem taksijem došla sa Smokovca, mesta u blizini Podgorice. To radi već devet godina i na nju nam ukazuju prodavci „uradi sam“ bedževa i nečega što liči na propusnice. Svakom pridošlici okače Slobu na rever i usput zatraže 100 dinara. Ljubav je jedno, a posao nešto sasvim drugo. Bude i onih koji se istrgnu iz njihovog „zagrljaja“, ali takvi su u manjini. Eh, da je godišnjica malo više u jednoj godini...

SPS ne zaboravlja (FOTO: Lupiga.Com)

Uglavnom, žena iz Crne Gore je i njima privukla pažnju. „Svaka čast“, čuje se. „Svake godine je tu“. 

Žena se zove Dara Radonić i sa zadovoljstvom pristaje na kratki razgovor. 

Obavest da ubiše vođu (FOTO: Lupiga.Com)

„Dolazim iz Podgorice, sa Smokovca, sa taksijem. Svake godine ja dolazim. Ovo je deveta godina otkako je Slobodan Milošević umro. Otrovali su ga u Hagu. Sa ovom slikom sam dolazila kad je bio u Hagu, na mitinge sam sa ovom slikom dolazila i podržavala ga. Rekla sam dok sam živa da ću čitulju da mu dam, da dolazim na njegov grob, sat vremena pred bistom da stojim i da mu dam minutu ćutanja, pred njegovim grobom. On je naš hrabri čovjek, vitez srpski. Čuvao je Jugoslaviju. To što su nas bombardovali, doće vrijeme da oni plate“, govori nam Dara.

Pod lipom (FOTO: Lupiga.Com)

Pre nego smo uspeli da se zahvalimo Dari za razgovor zaustavila nas je i odrecitovala: „Nije se rađalo bistrijeg uma niti hrabrijeg viteza od predsjednika Milošević Slobodana. Mrtvog se plaše blaše bjelosvjetske bande i naše duše prodate da ne bane sa neba i kaže istinu i da nas oslobodi od prevara i laži.“

Ide k'o halva (FOTO: Lupiga.Com)

Ovogodišnji novitet na ovom skupu je i knjiga o Slobodanu Miloševiću pod nazivom „Još nije gotovo“. Autor je Slobodan Antonić, čuveno pero Nove srpske političke, od milja znane i kao fašističke, misli. Knjiga košta 500 dinara i kaže nam prodavac da jako dobro ide. Mnogi se međutim nisu usudili lišiti se tog novca.

Odjednom se stvori gužva jer stigli su i članovi gradskog odbora SPS-a, a očekuje se i dolazak prijatelja porodice Milošević - Milutina Mrkonjića. Prodavcu prilazi jedan iz te grupe članova i predstavlja se: „Jović. Kako ide?“. 

Glavna zvezda - Milutin Mrkonjić sa svitom(FOTO: Lupiga.Com)

Prodavac zbunjen. „Ide dobro“. Zamalo izusti ono: „druže Joviću“, ali drugovi nismo već odavno. 

I onda stiže i glavna zvezda. Mrkonjić ulazi u dvorište pod lipom, a za njim i svi ostali. Naša poznanica zauzima poziciju pored groba. Redom. Poljubac u sliku, milovanje po gipsanoj glavi, krstu, pokoja suza, jecanje...

Obožavaoci Slobinog lika i dela (FOTO: Lupiga.Com)

Prilazimo gospođi koja ni nakon napuštanja groba ne dolazi k sebi. Saznajemo da je Makedonka, da se zove Elena Perenčević, ali da već godinama živi u Požarevcu. 

„Užasno se osećam. Mnogo loše. Žalosno. Ne mogu da pričam. Nemam snagu. Lepo smo živeli dok je bio on. Sad to nema. Onda smo sve imali u kući, da pojedemo, da obučemo. Sad, kako se snađemo? Decu sam odškolovala, fakultet im dala i tako... A sada ne može. Sada ne može, ali snalazimo se. Nešto mi pomaže brat“, očajno će. 

Poljubac u sliku, milovanje po gipsanoj glavi, krstu, pokoja suza, jecanje... (FOTO: Lupiga.Com)

Ona i suprug su takođe među češćim posetiocima na ovaj dan. Sin im, kaže nam Dušan, Elenin suprug, vodi protokol i samo su prošlu godinu do sada propustili. 

Bilo je sigurno i onih koji su došli prvi put, ali jedan lik se posebno izdvojio. Za njega zasigurno svi znaju da je prvi put došao pod lipu. Vojislav Šešelj. Pristiže vojvoda sa svojim simpatizerima i proizvodi novi talas ka grobu. 

Penzionera ne nedostaje (FOTO: Lupiga.Com)

Nakon Šešelja kao da je dat znak za slobodne aktivnosti ispred dvorišta. Novinari odrađuju svoj posao, a sa nekih desetak metara razdaljine prodavcu knjiga se obraća Mrkonjić: „Kako ide prodaja knjiga?“ Kako od prodavca nije stigao nikakav glas ustaje ljudina i obraća se novinarima: „Novinari, jeste kupili knjigu? Niste, a? Ajde čitajte nešto. Evo, ja ću da vas počastim“. 

Poljubac u vođino čelo (FOTO: Lupiga.Com)

U trenu okupilo se oko Mrkonjića i novinara i nenovinara. Ljubitelji pisane reči. Šakom i kapom Mrkonjić je raspodelio desetak knjiga i kafanski priupitao: „Koliko?“ Sabra prodavac primerke i ispade da je Mrka podelio 11 komada. Dakle, to je nešto više od 5.000 dinara. Ima Mrka, nema problema. 

Paze da ne propuste godišnjicu kad je Sloba otrovan (FOTO: Lupiga.Com)

Pored samog prodavca stoji i knjiga žalosti. „Pozdrav vršnjaku Slobodanu Miloševiću od Branislava Mirotića, Beograd. Bez tebe nema slobode“, samo je jedan od utisaka u knjizi. 

"Bio si i ostao veliki Srbin" (FOTO: Lupiga.Com)

Srećemo tu i gospodina koji nam pokazuje sat na kom se sjaji Miloševićev lik. Boža Rajković, iz Beograda. 

„Svake godine dva puta dolazim. Smatram da je Sloba nešto što je jedinstveno u istoriji srpskog naroda. Smatram da je to posljednji patriota na tako visokoj funkciji. On je čovek div, državnik, diplomata, istinski patriota ali i predsednik. To je za nezaborav“, kazaće nam. 

Mrkonjić je pazario 11 komada (FOTO: Lupiga.Com)

Na našu konstataciju da bi ipak mogao pasti u zaborav jer omladine na ovom skupu baš i nema previše kaže: 

„Neće pasti u zaborav. Naprotiv. Mislim da mlade generacije u poslednje vreme sve više pokazuju interesovanje za ono šta je Sloba radio, a i literatura je dala jedan značajan doprinos. Posebno zapadna, što na žalost naši mediji slabo prenose“, optimističan je Boža.

K'o švajcarski (FOTO: Lupiga.Com)

Izdvaja, međutim, nedeljnik „Pečat“ koji uređuje Milorad Vučelić, RTS-ova perjanica iz doba Miloševića. 

Vojvoda prvi put kod vođe (FOTO: Lupiga.Com)

Bacamo još koji pogled na dvorište i posetioce. Svet u kom oni žive je jednostavan. Crno-beli. Tako će očigledno i ostati dok se i sami ne pridruže svom „heroju“, a tamo im se možda otvori čitav spektar boja. A možda ostane samo crnina, samo večna noć. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lupiga.Com