“Ekstremisti su isti. I ovde i u Hrvatskoj. Imaju iste ideje i hrane jedni druge. To je problem i protiv te ideologije nacionalizma se treba boriti, jer to nas je dovelo na dno Evrope”, tvrdi Aleksandar Martom, potpredsjednik izvršnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, čovjek kojeg su svojevremeno zbog podrške hrvatskim logorašima da obilježe mjesto stradavanja u Stajićevu, u Srbiji proglašavali ustašom i izdajnikom. U razgovoru će jasno reći da se ne boji neke nove „jogurt revolucije“ i kako nezavisnost Vojvodine nije rješenje problema, te će podsjetiti da pouku treba izvući iz činjenice da je srpski nacionalizam doživio niz poraza

Proteklih mjeseci niz incidenata uzburkao je Vojvodinu, a tenzije na relaciji Novi Sad – Beograd, produbljene su još od sredine prošle godine, kada je formirana nova Vlada. Spominje se neka nova „jogurt revolucija“, govori se o ukidanju vojvođanske autonomije, dok se s druge strane pojavljuju ideje o Vojvodini – republici. Istovremeno, bilježe se međunacionalni incidenti, neke se novinare i medije proglašava izdajnicima i napada ih se iz svih oružja, a čak i događaji poput ćiriličnih natpisa na gradskim autobusima imaju dovoljno snage da postanu prvorazredna vijest, zbog čega je cjelokupni dojam da dolazi do porasta ekstremizma. O situaciji u Vojvodini porazgovarali smo s Aleksandrom Martonom, poslanikom Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine i nedavno imenovanim potpredsjednikom Izvršnog odbora te stranke, a dio razgovora objavljen je i u tjedniku Novosti.

Aleksandar Marton (FOTO: LSV)

Prijeti li Vojvodini možda neka nova jogurt revolucija?

Lično ne smatram da je u AP Vojvodini moguć nekakav politički prevrat. Vlast drži preko 60 posto poslanika u Parlamentu i, manje-više, sve funkcioniše bez većih problema. Ipak, mora se reći da pojedinačnih napada na samu autonomiju ima. Oni su, pre svega, na ideološkoj osnovi, ne previše nacionalnoj. Incidenti na nacionalnoj osnovi postoje, to je činjenica, ali ipak, to nije učestala pojava i mislim da to pitanje nije veliki problem Vojvodine. Naravno, sve te pojave, pre svega među mladima, treba sprečavati i ukazivati na potrebu dobrosusedskih odnosa. Svesni smo svega što se dešavalo u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj  Kosovu ... Vojvodina ne sme proći tako. Napada na samu Vojvodinu ima. Oni, pre svega, dolaze iz beogradskih krugova koji su frustrirani velikim nacionalnim porazima, situacijom na Kosovu, pa svoje frustracije, leče na Vojvodini, pomalo i na Crnoj Gori i BiH, ali, ne očekujem da takvo što može da eskalira. Vojvodina je Ustavna kategorija, stare je autonomije i tako će i ostati.

Sve su glasniji i oni koji smatraju da se Vojvodina treba odcijepiti od Srbije. Kakav je Vaš stav i stav vaše stranke po ovom pitanju, s obzirom da je devedesetih upravo Liga proklamirala program „Vojvodina Republika“. Treba li Vojvodina postati republikom?

Po poslednjim istraživanjima agencije SKAN za nezavisnu Vojvodinu se opredelilo oko 7 posto birača. Nije to veliki, ali ni mali broj. Ta ideja je očito nastala kao kontra ideji nekih beogradskih krugova da se ukine AP Vojvodina. Svaka medalja ima dve strane, pa tako i priča o Vojvodini. Jedan ekstremizam hrani druge. Naravno, po meni, i po LSV ta ideja niti je dobra, niti je realna. AP Vojvodina je sastavni deo Srbije i tako treba i da ostane. Naravno, treba poboljšati odnose, osloboditi se centralizma, menjati Ustav, ojačati institucije AP Vojvodine, ojačati samu autonomiju... Ali nezavisnost ne. To nije rešenje. Beogradski krugovi moraju shvatiti da je Vojvodina autonomna i da njeno negiranje može pojačati ekstremnije ideje.

"Nezavisnost nije rješenje" (FOTO: LSV)

Koliku ulogu u svemu igraju ekstremni desničarski krugovi?

Desnih ekstremisti postoje. Nisu jaki, ali ih ima. Ima ih u dva najveća korpusa. I srpskom i mađarskom. Poznat je primer Temerina, gde svako malo, dođe do nekog napada jednih na druge ili drugih na prve. To nije masovna pojava, ali je prisutna. Sa druge strane, tu su i napadi na samu ideju Vojvodine. To produkuju neki desni krugovi u Beogradu. Imali su nedavno i nekakav skup u Beogradu, gde su već podelili teritoriju Vojvodine. Ipak, pametni ljudi ih podsećaju da to ne čine, jer su tako delili i BiH i Hrvatsku i Crnu Goru, a to je jako loše završilo po srpski nacionalni korpus. Kažem ,to su minorni krugovi u Beogradu, ali ih ne treba zanemariti, nego treba posmatrati njihov rad.

Radi li se možda i o prebacivanju fokusa s Kosova na Vojvodinu i kako Vi vidite prijetnje autonomiji? Recimo predsjednik Vaše stranke tvrdi da Vojvodina ustvari ne gubi autonomiju, s obzirom da je ni nema.

Srpski nacionalizam je doživeo niz poraza. Tako i na  Kosovu. Poseban šamar je sve ovo što se događa na Kosovu. Krenulo se parolom Kosovo je Srbija, a sada se pregovara o Savezu četiri opštine na severu Kosova u okviru Kosova. Frustracija tim porazima se negde mora lečiti, a mirnoća i specifičnosti Vojvodine su plodno tlo za takve rabote. Oni čine sve da obezvrede Vojvodinu, da pominju nekakav separatizam u njoj i slično. Nisu jaki, ali njihova frustracija teškim porazima je jaka i opasna. Vojvodina je već 22 godine pod raznim udarima.To nije novost. Neki bi i ukinuli autonomiju. Ipak, istraživanja govore da je 80 posto Vojvođana za ovakvu ili veću autonomiju. Bez ikakve podrške za ukidanje autonomije u javnosti, ti krugovi ne mogu ništa. Naravno, nije prijatno stalno slušati razne intelektualce koji negiraju Vojvodinu, vređaju njene građane.

Za razliku od već viđenih podjela na prostorima bivše Jugoslavije, gdje je zapravo u pitanju odcjepljenja uvijek u srži bilo nacionalno pitanje, ovdje se kao uzrok pojavljuje ekonomski faktor. Naime, dvije trećine stanovnika Vojvodine izjašnjavaju se kao Srbi.

Da, po poslednjem popisu je Srba u AP Vojvodini oko 65 posto. Ipak, autonomija Vojvodine i nije nastala kao nacionalna, nego kao proizvod mnogih specifičnosti koje ima. I nacionalnih i kulturnih. U Vojvodini, sem Srba, ima i 15 posto Mađara, pa veći broj Slovaka, Hrvata, Rumuna, Rusina, Nemaca, Roma, Ukrajinaca, Čeha. Oko 30.000 ljudi se izjasnilo po regionalnoj, vojvođanskoj  pripadnosti, a taj broj će i rasti. Videće se na narednim popisima. Jednostavno, Vojvodina je stanje duha. Ovde za 99 posto građana nije važno ko se kako zove, preziva, u koju bogomolju ide ili ne ide. Mešovitih brakova je najviše i mešovitih naselja. Tako se živelo vekovima. Pokušaja da se to napadne je bilo. Ideja multikulturalnosti je bila na udaru, pa i sada je, ali je ona jaka i teško da se može više ugroziti. Ali treba raditi, pre svega s mladima. Oni su česte žrtve desnih ekstremista, koji pokušavaju da unesu nemir u AP Vojvodinu.

"Različitost je naše bogatstvo i to bogatstvo nekima smeta" (FOTO: LSV)

Ipak, nedavno ste ustvrdili da je ime i prezime u Vojvodini još uvijek problem?

Za veliku većinu Vojvođana nije problem zove li se neko Jovan, Ištvan, Stipan, Jan, Jon ili Oleg. Kažem za veliku većinu, ali ima onih kojima smeta ta prožetost kultura, naroda. Smetaju im ti mešoviti brakovi, smetaju bogomolje jedne pored drugih. Smeta im tabla sa dva, tri ili pet jezika. Smeta im jezik nacionalnih zajednica.

Negativne reakcije na ćirilicu mogle su se čuti nedavno i u Vojvodini, recimo na primjeru novosadskih autobusa javnog prijevoza.

Istina, u Novom Sadu smo nedavno imali promovisanje samo jednog pisma, ćiriličnog, bez obzira što je u službenoj upotrebi još tri jezika i jedno pismo. Ta različitost je naše bogatstvo i to bogatstvo njima smeta.

Kako u tom svijetlu komentirate „slučaj Vukovar“, gdje se pitanje uvođenja ćiriličnog pisma pretvorilo u državno pitanje broj jedan?

Napravio bih paralelu sa Vukovarom. Tamo ekstremistima smeta ćirilica. Ti ekstremisti su isti. I ovde i tamo. Apsolutno. Imaju iste ideje i hrane jedni druge. To je problem i protiv te ideologije nacionalizma se treba boriti. To nas je dovelo na dno Evrope.

Više puta ste javno iznosili ekonomske pokazatelje gradova i općina u Vojvodini, koje su, od nekada vrlo razvijenih na razini bivše Jugoslavije, danas postale sasvim druga priča. Čini se da implicirate kako je jedan od ključnih uzroka tome „mačehinski“ odnos Beograda?

Vojvodina, moj Zrenjanin, pre svega bili su ekonomski veoma jaki u SFRJ. Mi smo po mnogim pokazateljima čak bili i ispred Hrvatske, rame uz rame sa Slovenijom. Zrenjanin je imao 60.000 radnika, plate na trećem mestu po visini u celoj državi. Fondovi puni, penzije 50 posto više nego u Beogradu... To je bilo kada smo bili autonomni, kada smo imali obe ruke i slobodno disali. Danas nije tako. Beograd drži sve poluge vlasti, centralizovao je svaki dinar. Od 20 najjačih opština u Srbiji, 15 je iz beogradskog regina, samo tri su iz Vojvodine. To je rezultat 23 godine centralizacije, koja nas je osiromašila. Vojvodina, sa 26 posto stanovništva proizvede oko 42 posto ukupne proizvodnje Srbije, a malo se vraća, mizerno malo. U budžetu Srbije, opredeljeno je samo 7 posto za budžet Vojvodine. Čak i to ne daju u celosti. Zašto samo 7, zašto ne 37 posto ili više? Ako se odnos Beograda ne promeni, siromašenje će se nastaviti, ali će se i političke ideje zaoštriti. U to sam siguran.

"Nemam pravo okrenuti glavu od zločina" (FOTO: LSV)

U priči o republici najglasnija je Vojvođanska partija, koja je dijelom osnovana upravo od „prebjega“ iz LSV-a. Kakav je danas odnos Lige i ove partije i što mislite o njenom djelovanju?

Ta partija gotovo da i ne postoji. Sem tih pojedinaca u Novom Sadu, ja i ne znam da oni imaju neki odbor, neke članove, većnike po skupštinama. Ipak, pustili su u javnost neke ideje i mislim da su pokušali da se lično nametnu. Nisu ozbiljan faktor i teško da je moguće da nešto mogu i da urade. Najlakše je parolu izbaciti, ali njome treba i upravljati, na njoj raditi. Oni nemaju mogućnost da to urade i teško da će moći da utiču na politička kretanje u Vojvodini i Srbiji.

Ligu potresaju i drugi prebjezi, nakon dva slučaja u Vašem Zrenjaninu, nedavno je i jedna stranačka dužnosnica promijenila boju dresa, dala ostavku na poslaničku funkciju u Skupštini Srbije i zaigrala za DS. Je li to uzdrmalo Ligu?

Mi smo pre deset meseci na izborima u AP Vojvodini osvojili, do sada, najviše glasova. Oko 113.000. Ubedljivo smo na trećem mestu i ugrozili smo DS i SNS jer je naš rezultat tek nešto slabiji od njihovog. Posle tih izbor desila se i promena vlasti u mnogim lokalnim samouprava. U Zrenjaninu, pa i u Novom Sadu, na ne baš zakonit način. LSV u ta dva grada više nije na vlasti. Očito je da je jedan deo članstva u stranku ušao ponukan ličnim interesima i da iz opozicije ne mogu te interese ostvariti. Otišlo nam je nekoliko desetina članova. Uglavnom ne viđenih i aktivnih. To je realan politički život svake stranke. U stranku se ulazi ali i izlazi iz nje. Meni je važnije što smo u mnogim sredinama dobili veliki priliv mladih ljudi, koji su očito, čista srca ušli u stranku. Držim da je bolje imati pet takvih nego sto onih koji za cilj imaju samo lični interes.

Svojevremeno ste podržali inicijativu da se podigne spomen ploča zatočenim hrvatskim ratnim zarobljenicima u logoru Stajićevo. Odmah ste bili proglašeni ustašom?

Sve zločine treba osuditi. Ali i sva ružna, protivzakonita ponašanje prema bilo kome u bivšoj Jugoslaviji. Meni je žao što je takvih stvari bilo. Što se dogodila Srebrenica, Prijedor, Sarajevo, Ovčara ili Pakračka poljana. Što su nevini ljudi ubijani. Ali ne samo ubijani, nego i premlaćivani, zatvarani, izgladnjivani... Toga je bilo na svim stranama. I u splitskoj Lori, ali i u Stajićevu kod nas. Kao čovek, kao Zrenjaninac, podržao sam ideju bivših hrvatskih logoraša da se to mesto, taj sabirni centar za Vukovarce, obeleži. Tamo je tim ljudima bilo loše. Tamo su bili zatvoreni. Ja nemam pravo da od toga okrenem glavu. Neću je nikada okretati. Ja sam tada bio nazivan i ovim i onim imenima, proricali su mi kraj karijere, ali tri godine kasnije, na izborima, po sistemu na ime i prezime, u izbornoj jedinici za Skupštinu Vojvodine osvojio sam 63 posto glasova. Očito je da ljudi ceo slučaj gledaju malo drugačijim očima od desnih ekstremista. Srećom. Nažalost, malo je ljudi koji su spremni da počiste po svom dvorištu. Ja sam i tada rekao da sam ponosan na svoju reakciju, ali da je i žalosno što na primer Željko Kerum u Splitu to nije učinio sa Lorom, nego je još dodatno vređao ceo srpski narod u svojim neprikladnim nastupima.

Kako kao potpredsjednik odbora za kulturu AP Vojvodine vidite sve češće izljeve govora mržnje u srbijanskim medijima, kao i napade na Nezavisno društvo novinara Vojvodine i RTV Vojvodina?

Rekao sam već da je deo desnog poličkog spektra u Srbiji frustriran nacionalnim šamarima dobijenim poslednjih 20 godina. To je frustracija i ona se, po njima, mora lečiti. Na Vojvodini, na manjinskim grupama, ali i na medijima. Puno je spiskova nepodobnih nepatriotskih novinara i medija. Takve spiskove smo imali i devedesetih. Tada su ubijeni i Čuruvija i Dada Vujasinović i Pantić. Država mora da reaguje žešće. Ekstremne grupe moraju shvatiti da je reakcija jaka i da se ekstremizam ne isplati. Ne može se ići okolo i nositi spisak „nepatriota“ i „izdajnika“. To je po definiciji krivično delo. Država mora podržati nezavisne medije i njihove ustavne slobode i poslati signal ovim frustriranima da nemaju plodno tlo. Isto je i sa ekstremnim navijačkim grupama. Dokle god budu tetošeni, dotle će činiti to što čine. Nema druge, država mora jako reagovati. U tome se u razlikuju ozbiljna od neozbiljnih društava.

Lupiga.Com